Godinu dana od smrti čuvenog Dobrice Erića

Reklama

Na današnji dan, pre godinu dana, preminuo je čuveni dečiji pesnik Dobrica Erić. Bio je i ostao omiljeni dečiji pesnik, ne samo u Srbiji već i u rasejanju. Mnoge generacije su stasavale i stasavaće uz njegove pesme. U rasejanju, na mnogim đačkim priredbama, recitovane su mnoge njegove pesme, a ponajviše „Prkosna pesma”. Prevođen je na mnoge jezike. Dela su mu dostigla milionske tiraže. Mnoge pesme Dobrice Erića nalaze se u školskim čitankama, lektirama i antologijama. Za veliki broj pesama je komponovana i muzika, a Miroslav Ilić se upravo Erićevom pesmom „Devojka iz grada” probio na estradi.

Rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Svoju Gružu je opisivao tokom celog svog života. Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila. Prvu zbirku pesama objavio je 1959, a do smrti više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica. Bio je veliki borac za ćirilicu. U njegovu čast je i Udruženje za odbranu ćirilice ponelo njegovo ime. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima su Mlado pokoljenje, Orden zasluga za narod, Nagrada Zmajevih dečijih igara, Vukove zadužbine, Zmajeva nagrada, Nagrada Milan Rakić, Neven, Srpske knjige, Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu, Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu. Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja, dobio je petnaest nagrada. Poznat je bio i po stripovima. Na književnim večerima poezije i raznim priredbama uvek je svoje stihove govorio napamet. Živeo je na relaciji Beograd – Gruža. U rodnom selu, koje je toliko voleo, po svojoj želji večno počiva. Posthumno je odlikovanSretenjskim ordenom trećeg stepena.

Dobar prijatelj Dobrice Erića, kolega i urednik Srpske književne zadruge Dragan Lakićević je za svog drugara izjavio: „Dobrica se rodio da bude pesnik nalik rođenju cveta i drveta. I sam je osećao da mu je to dar neba. Imao je dar za reč, jezik i pesmu. Na svoj način, umeo je da opeva i pozlati, da izrazi biće i sudbinu zemlje ratara i ratnika. Ko nije video Srbiju, zamišlja je po pesmama Dobrice Erića“.

Majka troje dece Nataša Krstić je svoje najmilije odgajila uz Dobričina dela. Najomiljenije delo je bila „Velika pesma o malog jagnjetu”. „To je baš naslov za njega. Pitom, emotivan, jednostavan čovek. Verovatno poslednji, koji je narodski i toplo pričao… Njegovim odlaskom prošle godine naš narod je izgubio pravog retkog pesnika… Šteta.. Bio je jedan od poslednjih pesnika koga smo svi u kući istinski voleli. Malo ko je imao takvu emociju kao on”, izjavila je Nataša za portal Rasejanje.info