U tekstu pod nazivom „Izložba „Jezik je hranitelj naroda“ Muzeja Vuka i Dositeja iz Beograda bila je postavljena i u Štutgartu i Hamburgu“ pomenuto je, da je, na inicijativu članova lingvističke sekcije Farmaceutsko – fizioterapeutske škole (FFŠ) škole, u prostorijama Muzeja Vuka i Dositeja snimljen film „Reči koje čuvaju kulturno nasleđe“. Filmu su prethodile radionice u rasejanju, koje su držane u okviru ovog projekta. Projekat je tada vodila nastavnica Srpske dopunske škole iz Štutgarta i okolnih gradova Biljana Petrović (inače profesor srpskog jezika u FFŠ). Iz Beograda radi ovog projekta ispred Farmaceutsko – fizioterapeutske škole je došla Jelena, profesor srpkog jezika, pedagog i vođa lingvističke sekcije FFŠ. Projekat pod nazivom „Reči naših krajeva – naše duhovno blago, reči koje čuvaju kulturnu baštinu“ sproveden je u odeljenjima Biljane Petrović u Štutgartu, Ludvigburgu, Vinendenu i Šorndorfu.

Reklama

Kako bi se došlo do toga koje su to „Reči koje čuvaju kulturno nasleđe“ prvo je sprovedena anketa među učenicima, roditeljima i članovima šire porodice. Odrasli su odgovarali na pitanja iz kog mesta potiču, reči koje pamte a da su karakteristične za njihov kraj, koja im je omiljena knjiga iz perioda dok su bili u svojoj otadžbini. Zatim je bilo potrebno napisati neku zagonetku ili poslovicu, omiljeni lik iz narodne književnosti, legendu rodnog kraja kao i omiljenu igru.

Sa druge strane đaci su imali zadatak da napišu pojmove koje ih vezuju za Srbiju ili Republiku Srpsku, omiljenu narodnu priču,  omiljeni lik iz narodne priče, zatim koju priču vole da čuju od svojih roditelja. Koja su to srpska jela koja vole, pet ličnosti iz Srbije kojima se dive, imena pet planina, reka i kulturnih spomenika u Srbiji.

Za 87 procenata ispitanika najfrekventnije srpske reči bile su sarma, ćevapi, rakija i Vuk Karadžić. Za preostalih 13 procenata – kolo, kajmak, šajkača, opanak, slava, Sveti Sava i Nikola Tesla. Reči koje podsećaju na Srbiju su tradicija, borba, ljubav, trud, vernost, žrtvovanje, kultura, venac, zastava, grb, vera, nadanje, crkva, manastir, brvnara, ognjišta, hleb, šljivovica, škola, junak, rođenje, pesma, muzika, deca, smeh, lepota knjige, prijateljstvo..

Za ispitanike u rasejanju reči koje znače kulturno nasleđe su prezime, obraz-čast, porodica, kućni prag, slavski kolač, poštovanje, ugled, kultura, nošnja, nasleđe, istorija, odgovornost, kumstvo, krštenje. Reči koje čuvanju nasleđe i čuvaju sećanje na detinjstvo su školica, klikeri, društvena igra – Između dve vatre. Omiljena književna dela su romani Branka Ćopića i Branislava Nušića dok je Marko Kraljević ubedljivo bio najomiljeniji književni lik. Vašar, uštipci, podvarak, manastiri i Božić su jela, stvari i proslave koje najviše nedostaju iz Srbije.

Ovaj projekat je na Republičkom takmičenju lingvističkih sekcija osnovnih i srednjih škola dobio prvu nagradu. Nagrada je uručena na 58. Tradicionalnom Republičkom zimskom seminaru za nastavnike srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Dodelilo ju je Društvo za srpski jezik i književnost i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Tada su učenice FFŠ iz Beograda snimile film za mlade u rasejanju. One su prestavile Vukov i Dositejev muzej, Etnografski i Pedagoški muzej… i u priču su uklapale reči, koje su mnogi roditelji i deca iz rasejanja naznačili kao najvažnije srpske reči.

Sa stanovišta Jelene Stojiljković ceo projekat je za širu kulturnu zajednicu priznanje koje ukazuje na „brigu za očuvanje kulturnog nasleđa kroz korišćenje i negovanje reči, izreka, priča, koje su deo našeg kulturnog nasleđa i onog nematerijalnog već ličnog“.