U Štutgartu održan koncert igrača Oplenca, Srpkog centra i SKC Sindelfingen – „Folklor preko okeana“

Zajednički folklorni koncert tri srpska društva, iz dve države, sa dva kontinenta, pod nazivom „Folklor preko okeana“, održan je nedavno u okolini Štutgarta. Po prvi put u Nemačkoj, gostovali su članovi Srpske kulturne asocijacije Oplenac iz Toronta u Kanadi. Oni su održali zajednički koncert sa članovima dva srpska društva registrovana u Nemačkoj – sa igračima Srpskog kulturnog centra Sindelfingen iz Sindelfingena i Srpskog centra Štutgart, iz glavnog grada Baden-Virtemberga. Domaćini i organizatori su bili članovi Srpskog centra Štutgart.

Inicijator ovog koncerta je zajednički koreograf  Oplenca i Srpskog centra Saša Bogunović. Rodom iz Bačke Palanke i ujedno nekadašnji direktor KUD Kosta Abrašević iz Palanke, poslednjih godina boravi u Kanadi.

Ideja za zajednički koncert potekla od Saše Bogunovića

Prošlog leta, kada je igračima Centra postavljao novu koreografiju, predložio je da se spoje njegovi „odande“ i „odavde“, da se upoznaju, da održe zajednički koncert i da počnu da sarađuju. Predloženo – urađeno. Sve detalje i organizaciju preuzeli su na sebe članovi i uprava Centra. Lepo su dočekali 28 članova Oplenca iz Toronta: 25 igrača omladinaca, Gocu i Stanu, koje su pratile ansamble i naravno koreografa Sašu Bogunovića.

Pet dana mladi su se družili. Skoro svakog dana njih 60-oro je bilo nerazdvojno. Pored koncerta i zajedničkog druženja u prostorijama Centra, mladi su jedno veče posvetili izlasku po Štutgartu, zatim zajedno su išli u kupovinu, posetili muzeje, išli na bazene, razgledali grad…

Par sati pred koncert odradili su tehničku probu i isprobali zajedničku koreografiju. Upravo „ta zajednička koreografija je na koncertu bila vrhunac i baš je ponela publiku. Omladina je odigrala, kao da već godinama igra zajedno! Sve pohvale smo dobili za taj nastup, kao i za sam koncert“, rekla je portal Rasejanje.info predsednica Srpskog centra Štutgart Darinka Vićentijević.

A sam koncert „prekookeanska priča“ oduševio je prisutnu publiku. Smenjivali su se igrači oba Centra iz Štutgarta i Sindelfingena, kao i iz Toronta. Veselost, odlična uigranost, dobra pesma, sjajna igra i dobar izbor koreografija će ostati upamćeni, kao i sjajna podrška publike. Iako vremenski uslovi nisu bili baš naklonjeni igračima, jer je bilo preko 40°C, na njima se napor nije primetio, što samo pokazuje koliko mladi potomci Srba poštuju, vole i neguju običaje svojih predaka. Šetnja po Srbiji i vraćanje na trenutak u prošlost raznežila je sve prisutne, i to ne samo igra, već i zvuk „što dušu dira“.

Već tokom koncerta, mladi iz Toronta i Štutgarta su počeli da prave planove kada će ih kada će igrači Centra da posete Toronto i kada će imati novi zajednički nastup. „Oduševljeni smo, što je smisao našeg rada ogledalo naše omladine. Deli ih okean, različiti način života, ali se među omladinom ništa nije moglo primetiti. Naprotiv, ostavili su utisak kao da su odavno zajedno, da se ne samo druže već i da treniraju“, dodala je predsednica Centra Darinka Vićentijević.

Oproštaj je, naravno, bio bolan i praćen mnogim suzama. Omladina je razmenila kontakte i već su pali prvi dogovori kada će se ponovo videti. Igrači Oplenca i Srpskog centra su se toplo zahvalili koreografu Saši Bogunoviću što ih je spojio i upravi centra sa starijim članovima, koji su realizovali tu ideju. „Zahvaljujemo se divnoj omladini i društvima što su omogućili susret“, istakli su stariji članovi Srpskog centra.

Srpska priča (Serbian story)

Članovi SKUD Oplenac iz Toronta su iz Štutgarta otputovali put Srbije i Republike Srpske, gde su imali niz koncerata. Njihovo putovanje pod nazivom „Srpska priča“ (Serbian story) je jedan u nizu brojnih koncerata sa severno američkog kontinenta,  kojim se domaćinima u Kanadi, kao i drugim strancima, prezentuju srpska tradicionalna kultura i njeno bogatstvo i lepota.

Ansambl Srpske kulturne asocijacije Oplenac kroz srpski jezik, muziku, pesmu i igru prezentuje srpsku kulturu već pune 32 godine. Smatra se jednim od najboljih ansambala na tom podneblju. Svoj rad je vremenom proširio na više sekcija, od kojih je najbrojnija folklorna, sa 320 članova raspoređenih u osam grupa, a za njom dolaze i rekreativna sekcija, hor, narodni orkestar, dečiji orkestar, zatim dečija, muška i ženska pevačka grupa, škola srpskog jezika, te bogati fundus narodne nošnje, pa je društvo ujedno i pokretni muzej tradicionalnih kostima sa područja, na kojima su Srbi živeli. Društvo je već godinama najbolji pripovedač srpske tradicije, misionar mira i dobrih odnosa sa celim svetom.