In Memoriam prof. dr Dušan Gruden, nekadašnji direktor sektora za ekologiju Poršea

Tužna vest stigla je iz Dicingena kraj Štutgarta da je u 80-oj godini nakon teške bolesti preminuo čuveni evropski stručnjak za automobile i bivši profesor Fakulteta tehničkih nauka u Beču prof. dr Dušan Gruden. Bio je jedan od sedam direktora čuvenog nemačkog giganta “Porše” sve do 2004. godine, kada je sa mesta direktora sektora za ekologiju otišao u penziju. Autor je mnogih stručnih i naučnih knjiga. Pored toga što je radio kao profesor u Beču (do 1993.) bio je i vanredni profesor mašinskog fakulteta u Kragujevcu (od 1984.). Firmu „Porše“ je predstavljao u velikom broju gremija u Nemačkoj i Evropskoj uniji. Četiri godine je bio predsednik udruženja automobilsko-naftne industrije koja se bavi razvojem i ispitivanjem motornih goriva i maziva. Vodio je grupu za ekologiju u Udruženju evropske automobilske industrije. Bio je član naučnog saveta Tehničkog fakulteta u Eslingenu, kao i naučnog saveta nemačkog udruženja za goriva i maziva. Nekadašnji student i asistent mašinskog fakulteta u Beogradu imao je registrovanih preko 50 svojih patenata, koji su pretežno nastali dok je radio u firmi Porše.

Reklama

Rođen je u Užicu, a 50-ih godina prošlog veka njegova velika porodica se preselila u Beograd, gde je završio gimnaziju, a potom Mašinski fakultet. Profesor Dušan Gruden radio je kao stručni asistent na fakultetu, gde je i magistrirao. U Beču je završio postdiplomske studije i radio je na Institutu za motorna vozila i motore. Na tehničkom fakultetu u Beču je jedno vreme radio kao asistent i vrlo brzo je postao profesor na tom fakultetu. Prvog januara 1973. prihvatio je ponudu i prešao da radi za „Porše“, ali je nastavio da predaje kao profesor u Beču. Održao je na stotine predavanja širom Evrope, pa i na prostoru bivše Jugoslavije.  Kragujevački fakultet ga je za njegov rad i zalaganje nagradio titulom počasnog doktora nauka.

Profesor dr. Dušan Gruden je našoj javnosti poznat i kao istaknuti predstavnik srpkog rasejanja. Osnovao je Jugoslovensko društvo inženjera i tehničara (JUDIT), koje je kasnije promenilo ime u Društvo inženjera i tehničara „Nikola Tesla“. Bio je dugogodišnji predsednik i dobio je titulu počasnog predsednika. Glavni cilj osnivanja društva bio je da se pomogne mladim inženjerima i studentima iz Srbije, da se kroz praksu dodatno usavrše u Nemačkoj. Još jedna ideja društva je bila (što je i urađeno) da se istaknu srpski velikani među Nemcima. Zajedno sa svojim članovima, organizovao je niz predavanja i brojne akademije u čast Nikole Tesle, Milutina Milankovića, Pavla Savića, Mikija Petrovića, Mileve Marić-Ajnštajn, Ruđera Boškovića, Mike Petrovića Alasa… Za te akademije rađeni su polučasovni filmovi na nemačkom jeziku koje je upravo on inicirao… Bio je član uprave društva „Sloga“ iz štutgartskog dela grada Cufenhauzen, gde je pored velikih akcija urađenih za klub, mlade iz Sloge podučavao u matematici. Osnovao je Bal inženjera i tehničara u Baden-Virtembergu, zatim razne Jagnjeće brigade…

Za vreme rata na prostoru bivše Jugoslavije inicirao je „Susrete mešovitih parova“. „U to vreme Srbi u celom svetu su prikazivani kao ‘loši momci’. Moja ideja je bila da se kroz okupljanje najbližih Nemaca (supruga, devojaka, momaka, ljubavnika…) prikaže prava istina o Srbima“, izjavio je nekada dr. Gruden autoru ovog teksta. U vreme rata na prostoru bivše SFRJ osnovao je forum nemačkih i jugoslovenskih građana koji se bavio razbijanjem informativne blokade. U tu svrhu štampani su bilteni „Zrna istine“, u kojima su objavljivani pozitivni članci o Srbima, preuzimani iz nemačkih novina. Objavljeno je dvadeset takvih biltena i poslato na mnoge adrese. U srpskom rasejanju prof. dr Dušan Gruden ostaće poznat i po podizanju kulturnog nivoa našeg naroda. Često je u Štutgartu organizovao razne muzičke i dramske večeri.

U braku sa suprugom Verom podigao je troje dece: sina Igora i ćerke Marinu i Moniku. Bio je inicijator druženja članova porodica Gruden, nazvanih „Grudenijada“. Njegovi roditelji Zora i Oskar Gruden imali su dvanaestoro dece, od kojih su mnogi izgradili uspešne karijere. Pored Dušana Grudena, tu su i balerina Maja Gruden i glumac Saša Gruden.

Kada je profesor Gruden odlazio u penziju, firma Porše je van protokola organizovala ispraćaj za najbliži krug porodice. Bila sam jedini novinar koji je toga dana bio sa profesorom Grudenom i njegovom porodicom.

Prijateljskim i dirljivim govorima, punim reči hvale, najbliži saradnici su se zahvalili doktoru Grudenu ne samo na njegovom zalaganju, znanju i marljivom radu, na nesebičnom pružanju, pomaganju i prijateljskoj podršci, već i na razvoju jedne sasvim nove oblasti u Poršeu, na kojoj je počeo da radi neposredno posle njegovog doktorata, koji je upravo bio posvećen smanjenju emisije izduvnih gasova motora. U okviru ispraćaja, uprava firme Porše je na inicijativu tadašnjeg kolege dr. Štajnera pozvala braću i sestre i organizovala jednodnevnu posetu fabrici. Tako su se od nekada dvanaestoro dece Zore i Oskara Grudena poseti odazvali Maja, Saša, Branislav, Jasna, Marina, Vladimir, Josip i Snežana, došavši iz raznih krajeva Evrope – iz Holandije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske i Srbije – da zajedno proslave veliki uspeh svoga brata. Jedino najmlađa sestra Jelka nije mogla da dođe na jednonedeljno druženje sa bratom i njegovom porodicom u Dicingenu kraj Štutgarta, dok braća Mirko i Srđan nisu više bili među živima. Zato su tokom raznih zanimljivih priča i sećanja stalno bili prisutni uz Grudene. Oni su tada imali priliku da vide kako je izgledao razvoj i izrada čuvenih Poršeovih automobila: od prve ideje pa do krajnjeg testiranja, prolazeći kroz laboratorije za ispitivanje motora, vozila, aerodinamičnih osobina i bezbednosti u saobraćaju.

Za kraj posete organizovana je bila i test vožnja tada moćnim modelima 911 Karera 4 i Porše Bokster. Sama test vožnja bi možda bila prijatnija i opuštenija da supruga dr. Grudena Vera u šali nije prokomentarisala da je šteta što su posekli dva drveta, na kojima su se povremeno „završavale“ test vožnje. Ta izjava je malo uznemirila veliku porodicu, pa je dr. Gruden morao da „reaguje“ i zamoli test-vozače da sporije voze. Imali su oni razumevanja za godine svojih suvozača, pa su zbog njih pred krivinama ranije i više kočili, nego što je uobičajeno. Kao odgovor na to su već posle prvog kruga stizale molbe da se „ipak vozi malo življe“ tako da se u pojedine krivine ulazilo i sa preko 150 km/h.

Tada mi je profesor Gruden u više navrata ponovio da „lepši ispraćaj od ovakvog druženja, firma nije mogla da mi priredi“. Bio je veoma zadovoljan što je svima nama toga dana mogao da prepričava razne događaje sa svog radnog mesta.

Smrću prof. dr Dušana Grudena i njegova porodica i automobilska industrija i srpsko rasejanje i svi mi koji smo ga poznavali izgubili su veliki dragulj koji je ostavio neizbrisiv trag na mnogim poljima. Biće sahranjen u Beogradu, po sopstvenoj želji samo u krugu porodice.

Jedno veliko HVALA je malo za sve ono što je profesor Gruden uradio za svoj narod u rasejanju.