Četrnaestogodišnja Tamara Brus iz Leonberga kraj Štutgarta sjajna je recitatorka. Učenica osmog razreda Srpske dopunske škole u Štutgartu i gimnazijalka u nemačkoj školi oduševljava sve koji je čuju. Dok recituje, prisutne ostavlja bez daha. Nakon njenih recitacija slede dugi aplauzi, uz veliki naklon i komentar da se tako nešto danas retko čuje – posebno u rasejanju, među decom i mladima, koji su rođeni u inostranstvu. Komplikovane i duge pesme Tamara recituje bez zamuckivanja i bez greške. Njena nadarenost, da brzo i lako uči teške i dugačke pesme, ju je dovela i odvela na mnoge nastupe i takmičenja. Zato i ne čudi podatak da je Tamara Brus bilo prvo i jedino dete iz rasejanja koje je recitovalo na centralnoj Svetosavskoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ne čudi ni činjenica da je tada dobila najduži aplauz i da skoro niko nije verovao da ne živi u Srbiji. Komplimenti na račun Tamarinog recitovanja stižu sa svih strana. A Tamara je skromna, tiha i mirna. Kaže „hvala“ i nasmeši se. Tada se pojavi osmeh koji otkriva radoznale i lepe tople oči i sagovornik shvati da ispred sebe ima divnog anđela.
Njen
talenat je prepoznala učiteljica u Srpskoj dopunskoj školi Tatjana Bakić
Popović pre 3 godine. Ohrabrila je Tamaru, dala joj recitacije, koje će je
izdvojiti od drugih i dobila je sjajan rezultat. „Svi smo ponosni na našu
Tamaru! Tu težinu zadatka ne može svako dete da iznese, jer pored rada potreban
je i talenat i razvijena empatija – a Tamara to sve ima“, izjavila je za
internet portal Rasejanje.info profesorka nemačkog jezika Tatjana Bakić
Popović.
Na nedavnoj manifestaciji pod nazivom „Povratak ishodištu“, koja je bila
posvećena igračima KUD Kopaonik iz Leposavića, Tamara je vodila program. Čisto,
bez ijedne greške, sa pravilnom intonacijom najavljivala je razne učesnike, a
kada je došlo vreme da i ona izađe na binu za nju je rečeno „da je srpska
dijaspora kadra da iznedri pojedince, koji u najrazličitijim oblastima
vlastitih delatnosti svojoj matici podaruju dela svojih talenata i da to nije
nepoznato u kulturnoj istoriji Srba. Osnov, međutim, svih životnih pregnuća
duha nalazi se u mladima. U onima koji tek zakoračuju na životnu pozornicu.
Jedna od onih, koja svojim talentom služi prosveti vlastitog naroda je i Tamara
Brus, učenica osmog razreda dopunske škole na srpskom jeziku u Štutgartu.
Predstaviće se Prkosnom pesmom Dobrice Erića na čiju bi interpretaciju i sam
Dobrica sigurno bio ponosan“. Tako je i bilo – Tamara je digla publiku na noge!
Najstarija je od tri devojčice u porodici Brus. Srednja sestra Elena ima 12, a najmlađa Emili 6 godina. Mama Gorana i tata Pero su oboje rodom iz Banja Luke, ali se u mladosti nisu poznavali. Devedesetih godina su sa svojim roditeljima napustili bivšu Jugoslaviju. Gorana je otišla za Australiju, a Pero za Nemačku. Gorana je studirala u Australiji i nakon završenog fakulteta odlučila da ode na putovanje po Evropi. Na putovanju po Nemačkoj je u Štutgartu upoznala Peru, pa je tako i ostala u Nemačkoj.
Svake godine odlaze za Banja Luku, nekad i po više puta, a odlaze i u Australiju kod Goraninih roditelja i brata. U kući se priča isključivo na srpskom i sve tri ćerke pohađaju nastavu na srpskom jeziku i igraju folklor u Srpskom kulturnog centru u Sindelfingenu. Pored folklora, srpske i nemačke škole, Tamara trenira tenis i veoma je uspešna u tom sportu. Jednom rečju, Tamara je dete za primer. Volela bi da postane voditeljka ili profesorka engleskog i nemačkog. Do tada će sigurno dobiti još dosta aplauza i na bini i na teniskom terenu i mnogi će i dalje imati priliku da uživaju u njenom recitovanju i divnom glasu. Teške i komplikovane pesme uči brzo i sa lakoćom izgovara, a jedna od njih je i Pohvala knezu Lazaru, za čiju interpretaciju je dobijala burne aplauze i dubok naklon.